Kako odabrati psihoterapeuta

Odabrati odgovarajućeg psihoterapeuta je važan korak u psihoterapijskom procesu.
Kako istraživanja uporno pokazuju, odnos između psihoterapeuta i klijenta je taj koji značajno doprinosi ostvarivanju željene promene i zadovoljstvu celokupnim psihoterapijskim iskustvom. Budući da je psihoterapija zajednički napor, i klijenta i psihoterapeuta, jedan odnos međusobne duboko lične saradnje, uvek naglašavam koliko je bitno da se kao potencijalni klijent posvetite odabiru psihoterapeuta, tj. da izaberete osobu koja će biti odgovarajući saradnik na vašem putu promene – za vas kao osobu, za konkretni problem koji vas muči i za vaše životne okolnosti. (Iz teksta posle crtice trebalo bi da je jasno da niti svi psihoterapeuti odgovaraju svim klijentima, niti postoji jedno idealno rešenje/jedan idealni terapeut za svaki problem, niti da se svi terapeuti sa svojim karakteristikama mogu uklopiti u vašu trenutnu ličnu situaciju (vaš budžet, mesto u kome živite, vaš raspored…)!) 
Stoga, u ovom tekstu govorim o nekoliko smernica koje vam mogu biti podrška u procesu razmatranja i odabira odgovarajućeg psihoterapeuta. 

Faktori koje procenjujete pre upoznavanja 

Hajde da počnemo najpre od takozvanih ’tehničkih’ aspekata. Njih smatram eliminacionim – oni su prva linija odlučivanja. Možete ih utvrditi još i pre nego zakažete prvi termin, jer su često navedene na sajtu, profilu na socijalnim mrežama ili u prvom razgovoru sa potencijalnim psihoterapeutom. 

Cena

Možda će vas iznenaditi to što je ovaj faktor baš na prvom mestu, no, tu je sa razlogom! Naime, pitanje koje nezaobilazno dobijam od potencijalnih klijenata je – Koliko košta jedan susret? Osim što je najčešće, ono je i vrlo značajno jer ima bitne implikacije za proces. Kao što sam već navela, jedan susret u psihoterapiji neće vam, osim možda trenutnog olakšanja, doneti ništa naročito značajno, i baš zato što je psihoterapija proces koji ume da potraje, važno je razmišljati i o budžetu. 
Predlažem da u potragu za odgovarajućim psihoterapeutom krenete pripremljeni mesečnom svotom koju ste spremni da uložite u proces, da je onda podelite na 4 i tražite psihoterapeute čija se tarifa uklapa u vaše mogućnosti, a ne obrnuto. Predlog je, dakle, da krenete naizgled ’naopačke’ – od svog budžeta, a ne od cene seansi. Zašto? Zato što je, ako vam je psihoterapija značajan izdatak i pre-opterećuje vaš budžet, veća verovatnoća da će vam sam proces biti izvor stresa i opterećenja, da ćete preskakati i izbegavati susrete, što će uticati na kontinuitet, a posledično (kako sam objasnila ovde) i na efikasnost samog procesa.
Ove procene su posebno važne kada ste u situaciji krize i hitnosti – čini vam se da je samo i jedino važno da se javite i počnete, ali to nije tačno. Početak je samo to, uspostavljanje procesa, i ne može dati trajne rezultate koje možda priželjkujete, ukoliko ne budete u mogućnosti da u njemu i istrajete. 
Ukoliko ste ograničenog budžeta ili bez njega, proverite sa željenim psihoterapeutom da li nudi povoljnosti za određene grupe klijenata (npr. studente, penzionere, nezaposlene) ili ima na raspolaganju pro bono termine, i sl. Takođe, preporučujem da se obratite lokalnim zdravstvenim institucijama ili organizacijama, recimo kao što su za studente: https://www.pricajmootome.com.

Lokacija

Deluje banalno, u smislu – ako mi treba podrška i želim baš tu osobu da mi je pruži, ići ću kroz pola grada – ali istina je često ipak malo ’praktičnija’. Možda u manjim mestima lokacija nije tema, jer je sve usput i stiže se svuda lako i brzo, ali u većim gradovima, današnjem Beogradu naročito, uz sve veće gužve (ljudi, vozila, zgrade…), retko kome ne smeta činjenica da ’u putu’ do podrške potroši više vremena nego u konkretnom radu. Osim što je energetski iscrpljujuće, uvek postoji rizik od toga da se zakasni i izgubi deo od seanse, što dugoročno može učiniti odlazak na susrete izvorom dodatnog stresa umesto olakšanja. 
Pre upuštanja u proces, razmislite koliko će vam lako ili teško biti da iz nedelje u nedelju stižete na mesto susreta, koliko će vam to otežati ili olakšati proces. Takođe, dok se dogovarate za prvi susret i ukoliko dolazite kolima, ne zaboravite na još jedno važno pitanje, a to je kakva je situacija sa parkingom (često bude uzrok kašnjenja)!
I naravno uvek možete proveriti da li se seanse mogu održati onlajn, ako će vam to uštedeti vreme i povećati komfor, a možda čak biti i sveukupno jeftinije! 

Stručnost i iskustvo

Na to da li je neko stručnjak u oblasti mentalnog zdravlja, u formalnom smislu, mogu da vam ukažu obrazovni status, diplome, članstvo u strukovnim organizacijama, i dr. U ovom smislu korisno je da proverite da li potencijalni saradnik ima odgovarajuće psihoterapijsko obrazovanje (diplomirani psihoterapeut ili student psihoterapije pod supervizijom: završna godina studija psihoterapije sa dozvolom za rad sa klijentima čiji rad prati iskusni kolega supervizor) i/ili diplomu odgovarajućeg fakulteta (najčešće psiholog, psihijatar, defektolog, socijalni radnik, pedagog, andragog,…). 
Takođe, puno je vrsti psihoterapijskih pristupa i neki su više ili manje zastupljeni u Srbiji, popularniji ili manje popularni, više ili manje primenljivi na određeni tip problema, stavljaju veći fokus na prošlost/sadašnjost/budućnost ili na misli/emocije/telo, imaju kraći ili duži predviđeni period trajanja, itd. Proverite sa sobom imate li neke preferencije i očekivanja kada su navedene stvari u pitanju i istražite kako različiti psihoterapijski modaliteti pristupaju mentalnom zdravlju. Na kojim principima počivaju, kojim tehnikama se služe (na internetu sada ima puno članaka na ove teme, brojni psihoterapeuti prikazuju svoje pristupe – nadam se da ću i ja uskoro pisati više baš o tome), pa nastojte da i ovo razmatranje uključite u svoju odluku. 
Tokom faze istraživanja možete se informisati i o tome kolikog i kakvog iskustva neko ima u radu, kao i sa kojim tipom klijenata. Istraživanja pokazuju da se kompetencije dodatno razvijaju sa godinama iskustva, ali da one nisu presudni faktor u efikasnosti i uspešnosti u radu. Ovde je mnogo značajnije da proverite sa sobom da li se osećate da ste u dovoljno kompetentnim rukama, nakon što ste dobili sve informacije koje ste želeli i koje su vam bile važne. Taj osećaj poverenja, sigurnosti i nade, veoma je važan činilac budućeg saradničkog odnosa. 
Ovde je svakako važno imati na umu i sledeće: iako veoma bitna, i podrazumeva se da ih neko ko se bavi podrškom u oblasti mentalnog zdravlja ima, sva znanja, iskustva, metode i tehnike, u ’senci’ su osobe koja ih primenjuje! Dakle, možemo imati dva kvalifikovana stručnjaka za mentalno zdravlje, a da vam rad sa njima godi u različitoj meri, čime otvaramo novu temu – Kako se osećate sa tom osobom?